PrijemPrijem  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  
Mi smo najjaci kolekcionari koji postuju Feng Shui i drevnu kinesku mistiku. Ovde cete nauciti kako da postanete dugovecni i uspesni.

Share | 
 

 tolkinov rečnik

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4
AutorPoruka
dugmence
Lego manijak
Lego manijak
avatar

Muški
Number of posts : 2388
Age : 96
lokacija : -
naj jelo : -
naj porok : -
naj slatkiš : -
Registration date : 07.10.2008

PočaljiNaslov: Re: tolkinov rečnik   21/11/2008, 10:51

Uruloki

Uruloki Vatreni zmajevi koji su se pojavili u Prvom Dobu Sunca iz Jama Angbanda bili su deo velike rase Zmajeva. Uruloki, ili "vrele zmije", imali su otrovne zube i kandže,


Utvare Prstena

Bilo je devet moćnih utvara koje je Sauron pustio u Srednju Zemlju pošto su iskovani Prstenovi Moći. U Crnom Govoru nazivali su se Nazgu-li, što na uobičajenom jeziku glasi "Utvare Prstena", i bili su glavne sluge i Sauronovi zapovednici.
Dugačka je priča o zlim delima Utvara Prstena, a sablasne senke ovih Crnih Jahača su izazivale strah u srcima čak i najhrabrijih naroda Srednje Zemlje.


Vaire

Valiera zvana "Tkalja". Ainurski duh Bezvremenih Holova koji je ušao u Ardu i postao jedan od Valara, Vaire je žena Mandosa, Citača Sudbine. Ona je tkalja sudbine jer tka zastirke koje vise na zidovima Kuće Mrtvih i pričaju priču o svetu do kraja Vremena.


Valari

Kada je Ei, "Svetu koji jeste", dat materijalni oblik, došao je u njega deo prve rase, Ainuri, "sveti". U Bezvremenim Holovima oni su bili bića čistog duha koja su, kako "Valakventa" beleži, ušli u Svet i, uzimajući zemaljsko obličje, podelili se u dva naroda. Manje moćan narod bio je mnogobrojan, i njihova priča se kazuje pod imenom Majari; većih sila bilo je petnaest na broju i oni se ovde opisuju kao Valari, Sile Arde.
U drevnim knjigama priča se da su se Valari i Majari, kada su došli i oblikovali grubo obličje Sveta, trudili da stvore savršenu lepotu koju su bili opazili u Viziji. Ali u tome je došlo do razdora i svađe među Valarima i rat je pokvario njihovo delo. Ipak, najzad je najednom ostrvu usred prostranog jezera u Srednjoj Zemlji stvoreno prvo kraljevstvo Valara zvano Almaren, a ceo Svet bio je osvetljen dvema blistavim Svetiljkama koje su stajale na Severu i Jugu. Tako je otpočelo Doba Svetiljki. Ali jedan od Valara se pobunio i razbio Velike Svetiljke Valara i razorivši ostrvo Almaren i njegove čarobne vrtove.
Tako su Valari napustili Srednju Zemlju i otišli na Zapad do kontinenta Aman gde su oko sebe postavili Pelori Planine i stvorili svoje drugo kraIjevstvo vrtova i palata još lepše od prvog. To kraljevstvo se zvalo Valinor, a njegov grad s kupolama, zvonima i velikim dvorima je nazvan Valimar. U to vreme je stvoreno Drveće Valara, kojeje davalo Večnu Svetlost, zlatnu i srebrnu, i ceo Aman unutar granica koje su obrazovale Pelori Planine bio je osvetljen; to kraljevstvo beše čudo od lepote.
Prvi od Valara je Manve, koji živi na Tanikvetilu, najvišoj planini Arde. On je Gospodar Vetra i Prvi Kralj. Ćitava Arda je njegovo carstvo, ali njegova glavna Ijubav je element vazduh, i zato se on zove Sulimo, "gospodar daha Arde". On sedi na uglačanom prestolu odeven u nebeskoplavu odoru, sa skiptrom od safira u ruci. Slične safiru su i Manveove oči, ali još sjajnije, i strašne kao munja. Manve vidi ceo svet pod nebesima. Bure u vazduhu su delanja njegovog uma, njegov bes je oluja s grmljavinom koja Ijulja Zemlju i slama čak i planinske tornjeve. Sve ptice vazduha su njegove, a iznad svih Orlovi. Njegov je Dah zemlje i Dah naroda Arde. Govor i sam zvuk su isto tako deo njegovog delokruga;a umetnosti koje voli više od svih ostalih su poezija i pesma.
U zasvođenim dvorima Ilmarina, u "kući visokog vazduha" koju je Manve podigao na Tanikvetilu, stanuje takođe i Kraljica Valara. To je Varda, Gospodarica Zvezda, najlepša od svih Valara, jer svetlost Iluvatarova je i dalje u njoj. Ona je duh svetlosti koja je kao vrelo dijamanata. Varda je ona koja je oblikovala zvezde, i zato je Vilenjaci zovu Elentari i Elbereta, "Zvezdana kraljica." Njeno ime je amajlija svima onima koji bi hteli da svetlost odagna tamu. Vardaje ispunila Svetiljke Iluin i Ormal Svetlošću koja je obasjavala Svet, a kasnijeje isto tako uzela rosu Drveća Valara i učinila Zvezde još sjajnijim. Onaje stvorila oblike zvezda koji su poznati kao sazvežđa:
- Leptira Vilvarina, Mačevaoca Me-nelmakara, Srp Valakirku, Orla So-ronumea i mnoga druga. U tim obli-cima može se pročitati sudbina svih naroda Sveta. Kažu da Vilenjaci vole Vardu više od svih ostalih, jer su ih njene zvezde dozvale u svet, a deo njene svetlosti se zauvek zadržao u njihovim očima. Zbog ovog dela oni su je nazvali Tin-tale i Giltonijela, "Raspaljivačica", i uvek joj pevaju na zvezdanoj svetlosti i zovuje Uzvišena i Veličanstvena.
Sledeći od Valara je Ulmo, čiji element je voda. On je Gospodar Okeana koga znaju svi moreplovci i koga se plaše Patuljci i Orci. Najčešćeje ogroman i bezobličan u svom dubokom vodenom Svetu, a njegovo pojavljivanje je kao neki visoki talas plime koji stiže na obalu; kaciga mu je kresta talasa, a oklop smaragdan i sjajno srebren. On podiže do svojih usana Ulumuri, velike bele rogove od školjki, i duva u njih duboko i dugo. Kada govori, glas mu je isto tako dubok kao odjek morskih dubina. Ipak, njegov lik nije uvek zastrašujući, a zapravo se i ne pojavljuje uvek kao Gospodar Okeana. Jer njegova je voda u svim svojim oblicima, od prolećnih kiša i izvora do brzaka potoka i rečica, do zavojitog toka reka. Njegov glas, isto tako, može da bude blag i umilan, bajan i pun tuge. Ali, nežan ili okrutan, Ulmo se kreće po celom svetu i sve što vode mogu da saznaju kraj obala reka ili morskih žala stiže na kraju do ovog gospodara.
Hraniteljka celog Sveta je Javana, jer njeno ime znači "dariteljka plodova"; ona je takođe i Kementari, "kraljica Zemlje". Ona uzima mnoga obličja, ali često stoji visoka kao najgospodstveniji čempres, u zelenom ruhu i obasjana zlatnom rosom. Svi oni koji vole plodove Zemlje, vole i poštuju Javanu. Ona je sila koja zelenom eksplozijom stvara cveće, a prvo semenje svih Olvara je izmislila i zasadila. Ona je zaštitnica svih hitronogih Kelvara šumovitih predela i polja. Javana je iznedrila moćne šume Arde, i baš je ona, tokom Doba Tame, štitila život u predelima Srednje Zemlje Snom Javaninim - moćnim činima koje je bacila na Smrtne Zemlje. Najveće od njenih dela je stvaranje Drveća Valara i, posle njihovog uništenja, upravo je ona iz njihovih ugljenisanih stabljika izmamila jedan jedini cvet i plod, od kojih su stvoreni Mesec i Sunce.
Javanin suprug, sa kojim ona deli element Zemlju, ali još dublje od nje je Aule Kovač, Tvorac Planina, majstor svih zanata, izumitelj metala i dragog kamenja. Njega Patuljci nazivaju Mahal, "tvorac", jer on je sila kojaje oblikovala taj narod iz zemlje i kamena. Premda nesavršeni, Patuljci su bili snažni i tvrdokorni kao samo kamenje i voleli su sve ono što se ticalo njihovog gospodara. Aule je takođe bio prijatelj i učitelj noldorskim Vilenjacima koji su prvi rezali drago kamenje i isticali se u građenju kula i gradova od sjajnog kamena. Oni su često dolazili u njegove dvore, usečene duboko u planinskom korenju Valinora, i naučili mnoge od njegovih veština. Najveća od njegovih dela bili su veliki radovi kojih se latio u najranijim Dobima, kada je oblikovao samu Zemlju.
Još dublje od Auleovih palata su Dvori Mandosovi, koji se nalaze na zapadnoj obali gde talasi Ekaje, Okružujućeg Mora, zapljuskuju Neumiruće Zemlje. To je Kuća Mrtvih u kojoj živi Valar Namo, koga svi, po tom dvoru, zovu Mandos, Čitač Sudbine. Ovaj Prorok Sudbine je Gospodar duhova i, od Valara, najsvesnijije Volje Iluvatarove. Njega sažaljenje ne može pokolebati ni ganuti, jer on zna sve sudbine koje su bile objavljene u Muzici. U predanju Vilenjaka duhove ubijenih Vilenjaka priziva Gospodar Mrtvih i oni prebivaju u njegovoj palati u mestu zvanom Dvorane Cekanja. Blizu Mandosa na zapadnoj obali Valinora živi njegova sestra, Niena Naricaljka.
Valari Bogovi Arde. Ta titanska bića upravljaju svim elementima sveta. Orome, lovac Valara, voleo je šume Ardepo kojlma je jahao uvek na svom belom pastuvu, duvajuci u rog, Va-laromu.Zveri i Lovac. Njega vole svi narodi konjanika, kao i oni koji žive od lova i oni koji su pastiri i šumari. Orome je strašan kad lovi i njegov gnev u boju je užasan. S kopljem i lukom Lovac izjaše na svom pastuvu Naharu, životinji beloj i srebrnoj s kopi-tama od zlata koja potresaju Zemlju. Kad Orome dune u svoj veliki duvački rog Valaromu, planine i šume odjekuju od tog zvuka i u njegovu svitu dolaze lovački psi Majara i eldarski lovci na neobuzdanim Konjima. Najčešće se ovaj lovac zove Orome, "onaj koji svira u rog", što je Arav među Ljudima Gondora i Bema na vestronskom; za Vilenjake je on Aldaron, na kvenijskom, i Tauron, na sindarskom, što znači "gospodar šume".
Dakle, to su osam Valara koji se zovu Aratari, najmoćniji od sila koje obitavaju u Sferama Sveta. Ali ima još šest Valara, i još jedan posle njih koji je podlegao ziu i zato se navodi kao poslednji.
Oni koji žude za večnom mladošću obožavaju Vanu, ženu Oromea i mladu sestru Javaninu. Vana Večno-mlada je njeno ime, ona ima bašte zlatnog cveća i njena glavna ra-dost su ptičja pesma i cvetanje cveća.
Nesa Plesačica je sledeća, to je Oromeova sestra. Ona voli hitra šumska stvorenja i ona dolaze kod nje, jer sama lepa Nesa je divlji duh koji igra bez prestanka na zelenim travama Valinora koje nikada ne venu.
Suprug Neseje Tulkas Snažni, koji je ušao u Ardu poslednji od svih Valara. On se zove Rvač i takođe Astaldo, "smeli". On je najjači od Valara, brz i neumoran, zlatokos i zlatobrad. Čak i u Ratu on ne nosi nikakvo oružje jer njegova gola snaga i veliko srce nadvladavaju sve neprijatelje.
Brat Mandosaje Lorijen, Gospodar Snova. Kao i Mandos, Lorijen je nazvan po svomprebivalištu, jer Lorijen je najlepša bašta u Ardi. Njegovo pravo ime je Irmo, ali za sve je on Lorijen, Kralj Snova i Vizija.
U divnim vrtovima Lorijena je Jezero Lorelin u kome se nalazi jedno ostrvo puno visokog drveća i bl-gih izmaglica. Tu živi nežna Este Isceliteljka. Njen ogrtač je siv, i ona daruje odmor. Nju cene svi, ali njene darove najviše priželjkuju oni čija je patnja velika.
Vala zvana Vaire je žena Mandosova, a zovu je Tkalja. U dvorima svog muža ona neumorno tka na preslici ćilime istorije i sudbine mnogo pre nego što ćc se događaji zbiti u vremenskom sledu.
Poslednji od Valaraje onaj kojije na početku bio najmoćniji od Ainura. Zvao se Melkor, "Onaj koji se uzdiže u Moći". On je posedovao delimično moć svakog od Valara, ali je njegovo carstvo bilo uglavnom Tama i Hladnoća. Kretao se nad Ardom kao neki crni oblak kojeg je bilo strašno pogledati, kao noćna mora Sveta izašla na svetlost dana. Sve zlo koje je postojalo i koje postoji u Svetu svoj začetak imaio je u Melkoru, jer se on pobunio protiv Iluvatara u Bezvremenim Holovima i došao u Ardu u srdžbi, želeći da stvori sopstveno kraljevstvo. Doneo je iskvarenost u Svet, a s njim je došao jedan deo Majara izopačenih njegovom zlobom. On je napravi svoju tvrđavu, Utumno, i svoju oružarnicu, Angband, duboko ispod korenja planina Srednje Zemlje. U Ardi je vodio pet velikih ratova protiv Valara i ugasio najlepše svetlosti Sveta uništivši i Velike Svetiljke i Drveće Valara.
Na početku se Melkor pojavljivao u obličjima lepim i zlim, mnogobroj-ne su bile njegove lukave prevare, i čak je i Manve Prvi Kralj bio obmanut. Ali posle Mračenja Valinora on je zauvek preuzeo svoje zlo obličje i Vilenjaci su ga nazvali Morgot, "mračni neprijatelj Sveta". Taj ratnički kralj bio je kao neka velika kula, s gvozdenom krunom, crnim oklopom i crnim štitom, ogromnim i bez obeležja. Izraz lica mu je bio opak, jer vatra zlobe je gorela u njegovim očima i lice mu je bilo iskrivljeno od besa i izbrazdano ožiljcima od kandži Torondora, Gospodara Orlova i noža Berena Edaina. Imao je još osam rana, a šake su mu bile opečene od vatre Silmarila, tako daje neprestano osećao bol. Glavno mu je oružje bio Malj Grond, zvani Čekić Podzemnog Sveta, koji je tutnjao kao grmljavina i cepao Zemlju svojom silinom. Ipak, u Ratu Besnih sva ta sila je uništena, iako je Melkor pozvao u pomoć Zmajeve, Balroge, Orke, Divove Trolove i sva druga zla bića. Taj je rat bio njegov kraj i, mada je mnogo njegovog zla i nešto njegovih slugu preostalo, on je jedini od Valara proteran iz Sfera Sveta i sada prebiva zauvek u Praznini.


Poslednji izmenio dugmence dana 21/11/2008, 12:10, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://www.skockani.com
dugmence
Lego manijak
Lego manijak
avatar

Muški
Number of posts : 2388
Age : 96
lokacija : -
naj jelo : -
naj porok : -
naj slatkiš : -
Registration date : 07.10.2008

PočaljiNaslov: Re: tolkinov rečnik   21/11/2008, 10:51

Valaraukari

Od Majara, slugu Valara, bilo je mnogo onih koji su bili sazdani od elementa vatre. Melkor je došao medu ove vatrene duhove u najranijim danima i zaveo i iskvario mnoge od njih, okrećući ih protiv Iluvatara i Valara. Od blistavih bića oni su pretvoreni u demone koji su goreli mržnjom, to su bila glomazna čudovišta zaogrnuta tminom i nosili su plamene bičeve. Ovi izopačeni Majari, od kojih su svi strepeli, nazvani su "Valaraukari", "vatreni bičevi", ali u Srednjoj Zemlji su bili poznati kao Balrozi, "demoni moći". Pod tim imenom kazuje se istorija njihovih zlih dela u Smrtnim Zemljama Arde.


Valimar

U središtu Valinora u Neumirućim Zemljama nalazio se grad Valara i Majara. On se zvao Valimar, "dom Valara", i bilo je u njemu mnoštvo belih kamenih kuća, srebrnih kupola i zlatnih šiljatih vrhova kula. Grad je bio čuven po nebeskoj muzici svojih mnogobrojnih zlatnih i srebrnih zvona. Ispred njegovih belih zidina i zlatne kapije Valinora nalazio se Mahanaksar, Prsten Sudbine, gde su, u velikom krugu, postavljeni prestoli Valara, i gde su većali. A tu se takođe tokom mnogih doba, nalazila Velika Humka Ezelohar na kojoj je raslo Drveće Valara.


Valinor

Prvo kraljevstvo Valara i Majara u Svetu bio je Almarin. Njihovo drugo kraljevstvo bio je Valinor, "zemlja Valara", na prostranom zapadnom kontinentu Aman. Na mestu zaštiće-nom s tri strane ogromnim Pelori Planinama, i omeđenom morem Ekaja na zapadu, Valari i Majari su podigli grad Valimar i zasadili Drveće Svetlosti kojom je bilo osvetIjeno celo njihovo carstvo sve do Pelori Planina. Posle uništenja Drveća Svetlosti Valari su stvorili Sunce i Mesec koje su postavili na nebesa i koji su osvetljavali ceo Svet. Valinorom dominiraju ogromne palate i teritorije Valara i njihovih pratilaca Majara. Najupečatijiviji je Ilmarin, dvor Manvea Gospodara Vetra i Varde, Kraljice Zvezda, na vrhu Tanikvetil, najvišoj planini na Ardi. Posle razaranja Numenora i Promene Sveta u Drugom Dobu Sunca do Valinora, kao ni do ostatka Neumirućih Zemalja, nisu mogli stići oni koji dolaze iz Smrtnih Zemalja, izuzev čarobnim brodovima Vilenjaka koji su mogli da plove Pravim Putem izvan Sfera Sveta.


Vampiri

Da li je od ptice ili zverke Melkor okotio opakog Slepog miša Srednje Zemlje koji siše krv, ne govori se ni u jednoj priči. Ali priča se kako su, u Prvom Dobu Sunca, u ovom krilatom obličju - uvećani i naoružani kandžama od gvožđa - vampirski duhovi došli u službu Melkora, Mračnog Neprijatelja.
U Potrazi za Silmarilom Turingvetil, "Žena tajanstvene senke", bila je moćni Vampir i glavni glasonoša koji je putovao između Angbanda i Tol-in-Gaurota, gde je vladao Sauron sa svojim legijama Vukodlaka. Kada je Tol-in-Gaurot pao, sam Sauron je uzeo lik Vampira i pobegao. Kad je volšebnička moć Saurona skršena, mnoge zle čini su takođe razbijene. Ogrtač preobražavanja kojije Turingvetili dao moć da uzima lik Slepog miša je spao s nje, i strašan duh ovog vampira je iščezao.


Vana

Vana zvana "Večno-mlada", Vana je večno mladalački duh Valara i najsrećnija je kada je okružena cvećem, pticama i vrtovima. Sestra Javane Plodne, a supruga Oromea Lovca, Vanaje personifikacija proleća. Ona se može naći u svojim vrtovima u Valinoru koji su puni zlatnih cvetova i raznobojnih ptica


Vanjari

Od Tri Roda Vilenjaka koji su preduzeli Veliko Putovanje iz Srednje Zemlje u Neumiruće Zemlje u istorijama koje su stigle do Ljudi najmanje se govori o onom Rodu koji se smatra prvim i čiji se kralj Ingve naziva Uzvišenim Gospodarem nad svim Vilin narodima. Ta loza su Vanjari, takođe poznati i kao Lepi ili Svetli Vilenjaci. Oni izgledaju kao da su od zlata, jer im je kosa najsvetlija od svih naroda. U najvećoj su slozi s Va-larima i ovi ih najviše vole, savet Gospodara Valara, Manvea, i Varde, njegove kraljice, uvek im je na raspolaganju.
Vanjari su imali malo veze s Ljudima. Samo jednom su se vratili u Srednju Zemlju, i to zato da bi se borili protiv Morgota Neprijatelja u ratu Besnih, koji je okončao Prvo Doba Sunca. Niko od Vanjara nije ostao u Srednjoj Zemlji; svi su prešli more i vratili se u Neumiruće Zemlje.
Ono što je poznato o Vanjarima Ljudi su čuli od izgnanika - Noldora koji su se vratili u Srednju Zemlju u vreme Pojavljivanja Ljudi. Mada su Vanjari najmanje brojni od Tri Roda, oni su najmudriji i najhrabriji. S Noldorima, u prvim danima, su u Neumirućim Zemljama sagradili grad Tirion na zelenom brdu Tuna. Bio je to veliki grad s belim zidinama i ku-lama, a najviša od kula svih Vilenjaka bila je Mindon Eldalieva, Kula Ingveova. S nje je jedna srebrna svetiljka osvetljavala Senovita Mora, a u dvorištu Kule Ingveove stajala je mladica od drveta Telperiona zvana Galatilion, koja je cvetala zajedno s vilinskim narodom.
Ali, posle nekog vremena Vanjari su još više zavoleli Svetlost Drveća, jer ih je ono nadahnjivalo da komponuju pesme i pišu poeziju, što su njihove glavne Ijubavi. Zato su oni poželeli da se nasele tamo gde se mogla videti njihova puna svetlost. Tako je Ingve poveo svoj narod iz Tiriona do podnožja Tanikvetila, Planine Manvea, Uzvišenog Gospodara Va-lara. Vanjari su se zakieli da će tu ostati, i tu su se zadržali, mada je Drveće odavno nestalo.


Varda

Valiera, Kraljica Zvezda. Najveća i najlepša kraljica među Valarima, Varda je žena Manvea, Kralja Arde. Ona živi u svojoj palati Ilmarinu na vrhu Tanikvetila, najviše planine Arde. Varda se često naziva "Kraljica Svetla" jer je svetlost njen element. Ona je stvorila i upalila zvezde, zapalila Svetiljke Valara, sakupila rosu svetlosti s Drveća Valara i postavila Mesec i Sunce na nebesa. Varda je valarska Kraljica Nebesa koju Vilenjaci najviše vole i među kojima je poznata pod mnogim imenima: Tin-tale, Elentari, Snežnobela, Giltoni-jela, Elbereta i Gospodarica Zvezda.


Vardarijana

Zemlja Numenor bila je blagoslovena u svom postanju darovima Valara i Eldara. Među darovima Vilenjaka bilo je mnogo mirisnog zimzelenog drveća koje su u Numenor doneli telerski Morski Vilenjaci sa Samotnog Ostrva Ereseje i koje je mnogo cenjeno zbog nebeskog mirisa svog cveta, lista, kore i drveta. Među njima je bilo i drvo Vardarijana, koje je, kao što mu ime kaže, bilo drvo "omiljeno od Varde", valarske Kraljice Nebesa.


Poslednji izmenio dugmence dana 21/11/2008, 12:11, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://www.skockani.com
dugmence
Lego manijak
Lego manijak
avatar

Muški
Number of posts : 2388
Age : 96
lokacija : -
naj jelo : -
naj porok : -
naj slatkiš : -
Registration date : 07.10.2008

PočaljiNaslov: Re: tolkinov rečnik   21/11/2008, 10:52

Varge

U Trećem Dobu Sunca u Rovanionu živela je zla pasmina Vukova koji su sklopili savez s planinskim Orcima. Ti Vukovi su se nazivali Varge i često su, krećući u rat, išli s Orcima zvanim Jahači vukova, koji su jahali Varge kao Konje. U bitkama Rata za Prsten Varge su potučeni zajedno s većinom orčkih hordi i posle tog vremena istorije Srednje Zemlje koje su doprle do nas ne govore više o ovim divljim stvorenjima


Varjazi

U zemlji Kand, južno od Mordora, tokom Trećeg Doba Sunca je živeo jedan okrutni narod po imenu Varjazi. Oni su bili saveznici zlim Istočnjacima i Haradrimima, i bili su sluge Mračnog Gospodara Saurona. Istorije zapada pričaju kako su Varjazi po Sauronovom naređenju dvaput krenuli protiv Gondora. Godine 1944, s Ljudima Bliskog Harada, Varjazi su se borili protiv vojske Earnila od Gondora i bili poraženi na Prelazu Poros. Više od hiljadu godina posle toga Varjazi, s Haradrimima i Istočnjacima, došli su u pomoć Sauronovim armijama iz Morgula i Mordora u Ratu za Prsten. Ali, to je bio poslednji put da se bore protiv Gondora, jer Sauronovoj moći je došao kraj i Varjazi su sklopili mir s Dunedainima, zadovoljni u sopstvenoj zemlji Kand.


Vatreni zmajevi

Od svih stvorenja koje je odgajio Morgot Mračni Neprijatelj tokom svih doba svoje moći, opaki gmizavci koji su se zvali Zmajevi su ulivali najviše straha. Bilo je mnogo pasmina ovih bića, najsmrtonosniji su bili oni koji su bljuvali ližuće plamenove iz svojih nečistih trbuha. Oni su se zvali Vatreni Zmajevi, i među njih su se ubrajali najsilniji od Zmajeva. Glaurung, Otac Zmajeva, bio je prvi od Urulokija, vatrenih zmajeva, i imao je mnogo potomaka. Užasno je bilo zlo koje su ovi Zmajevi činili u kraIjevstvima Vilenjaka, Ljudi i Patuljaka u Prvom Dobu Sunca.
U poslednjim danima tog Doba, kad je većina Glaurungovog legla koje je bilo vezano za zemlju usmrćeno u Ratu Besnih, iz Angbanda su se pojavili krilati Vatreni Zmajevi. Za njih se kaže da su bili među najvećim užasima sveta, a za Ankalagona Crnog, koji je bio od ove rase, i čije ime znači "nasrćuće čeljusti", pričalo se da je najmoćniji Zmaj svih vremena.
U kasnijim Dobima sve istorije Srednje Zemlje pričaju o poslednjem moćnom krilatom zlatnocrvenom Vatrenom zmaju koji je bio skoro isto tako strašan kao Ankalagon. Bio je to Zmaj od Erebora koji je oterao Patuljke Durinove loze iz kraljevstva pod Planinom. On se zvao Smaug Zlatni, i godine 2941. Trećeg Doba ubijen je smrtonosnom crnom strelom koju je odapeo Bard Lukonosac iz Dola.


Večnoset

Divno belo cveće koje se na vestron-skom jeziku običnih Ijudi zvalo Večnoset raslo je preko grobnih humki kraljeva Marke kraj Eldorasa u zemlji Rohan. Ti cvetovi, koji su se zvali Simbelmine na rohirimskom jeziku, bili su kao svetlucavi kristali snega koji su cvetali u svim godišnjim dobima, uvek blistajući zvezdanom svetlošću na grobovima ovih kraIjcva. I Rohirimima i običnim Ljudima ovi beli cvetovi na zelenim travnjacima bili su večni podsetnik na moć snažnih kraljeva Marke.


Veliki narod

Maloj, povučenoj rasi Hobita ponašanje drugih rasa (izuzev Vilenjaka) izgleda grubo, bučno i lišeno finoće. I mada su postupci i delanja drugih rasa često mogli da ugroze živote Hobita, njih izgleda malo zanimaju velike nacije Ljudi, i tako su Ljudi bilo kog porekla Hobitima znani jednostavno kao Veliki Narod.


Veprovi

Lov na veprove bio je sport koji su upražnjavali Vilenjaci i Ljudi Arde. Čak bi i Orome, valarski lovac, koji je bio Gospodar šume, s lovačkim psima i Konjem gonio te šumske zveri s kljovama.
Najčuvenija od svih priča o ulovljenom Vepru je zabeležena u "Letopisima Kraljeva i Vladara", koja govori kako je jedan kralj Rohana poginuo na kljovama divljeg vepra. Folka od Rohirima bio je moćni ratnik i lovac, trinaesti u lozi kraljeva, ali je zver koju je gonio a koja se zvala Vepar od Večnogaja, bila razjarena i ogromna. Tako, kad je u Šumi Firien pod senkama Belih Planina došlo do sukoba, nastupila je gromo-glasna bitka u kojoj su nastradali i lovac i lovina


Vešala-trava

U močvarnim predelima Srednje Zemlje, gde su vrebale opake aveti po imenu Mjaukala i letele ptice po imenu Krvovrane, takođe je rasla i vešala-trava. U predanju Hobita poznato je ime ovog korova koji je visio s drveća, ali o njegovim svojstvima se ne govori; jer je malo bilo onih koji su ušli u ove zlosrećne i uklete močvare a da su se ikad iz njih vratili.


Vešci

U Srednjoj Zemlji postojala su bića mnogih rasa koja su vladala volšebnim moćima. Među kasno došlom rasom Ljudi oni koji su se odali volšebnim moćima bili su poznati kao Vešci. Najmoćniji vešci su bili poznati kao Utvare Prstena koji su se u Crnom Govoru zvali Nazguli. Jer to su bili oni Ljudi kojima je Sauron dao Devet Prstenova Moći i koji su Svetu doneli tako mnogo užasa.
Od tih devet Veštaca uzdigao se jedan koji je imao vrhovnu moć. U Trećem Dobu Sunca on se pojavio na severu Erijadora i stvorio za sebe jedno zlo kraljevstvo u Angmaru. Mnogo vekova Ljudi su sa strahom govorili o ovom Vešcu-kralju od Angmara koji je opustošio Severno KraIjevstvo Dunedaina. Kasnije, taj isti Veštac-kralj se ponovo podigao na Jugu protiv kraljevstva Gondor i od Gondora oteo kulu koja je potom nazvana Minas Morgul. Tu je Veštac-kralj vladao sve do dana Rata za Prsten, kada je uništen, i on i drugi Vešci su nestali zauvek s lica Arde.


Veštac-kralj

Nazgul, gospodar Utvara Prstena. Veštac-kralj je prvobitno bio kralj volšebnik u Drugom Dobu kome je Gospodar Prstenova dodelio prvi od Devet Prstenova. On je postao Go-spodar Nazgula ili Utvara Prstena. Tokom Drugog Doba zapovcdao jc Sauronovim snagama i borio se u njegovim bitkama, ali s padom Gospodara Prstenova i oduzimanjem Jedinog Prstena je zbrisan i oteran u seni. Međutim, pošto Jedini Prsten nije uništen, posle hiljadu godina Sauron ga je dozvao natrag iz senki. 1300. Trećeg Doba on se uzdigao u liku Vešca-kralja od Angmara. Skoro sedam vekova stalno je ratovao sa Severnim Kraljevstvom Arnor, sve do 1974, kad je uništio njegovo poslednje utvrđenje u Artedainu. Sledeće godine njegove snage su potučene do nogu i njegovo zlo kraljevstvo Angmar je razoreno posle Bitke od Fornosta. Pošto je uništenje Severnog kraljevstva Dunedaina uspešno ostvareno godine 2000, on je usmerio svoju pažnju na Južno kraljevstvo Gondor. Napao je i zauzeo Minas Itil, i preimenovao ga u Minas Morgul. Kao Veštac-kralj od Morgula borio se protiv kraljevstva Gondor i harao njime tokom hiljadu godina. 3018, prerušen u jednog od Crnih Jahača, poveoje druge Utvare Prstena u Okrug u potragu za Jedinim Prstenom. Na Bregu Vetrova ranio je Nosioca Prstena, a zatim ga gonio do Gazova Rivendela. 3019. Veštac-kralj je poveo svoju ogromnu morgulsku vojsku i svoje saveznike Haradrime u napad na Belu Kulu. U Bici Pelenorskih Polja ubio je Teo-dena, ali je u čudnom ispunjenju proročanstva da njega ne može ubiti ruka Čoveka - usmrćen rukom rohirimske vitez-deve, Eovine, i Hobita, Merjadoka Brendibaka, naoružanog čarobnim vilin-sečivom.


Poslednji izmenio dugmence dana 21/11/2008, 12:12, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://www.skockani.com
dugmence
Lego manijak
Lego manijak
avatar

Muški
Number of posts : 2388
Age : 96
lokacija : -
naj jelo : -
naj porok : -
naj slatkiš : -
Registration date : 07.10.2008

PočaljiNaslov: Re: tolkinov rečnik   21/11/2008, 10:52

Vilenjaci
Baš u času kad je Varda, Gospa od Nebesa, upalila sjajne Zvezde iznad Srednje Zemlje, Deca Eruova su se probudila kraj jezera Kuivienen, "vode buđenja". To su bili Kvendi, zvani Vilenjaci, i kad su došli na svet prvo što su ugledali bila je svetlost novih Zvezda. Zato od svega Vilenjaci najviše vole svetlost zvezda i iznad svih Valara poštuju Vardu, koju znaju kao Elentari, Kraljicu Zvezda. I još, kad je nova svetlost ušla u oči Vilenjaka u tom trenutku buđenja, ona se tu zadržala, tako da je zauvek potom sijala iz tih očiju.
Tako je Eru, Jedini, koga na zemIji rođeni znaju kao Iluvatara, stvorio najlepšu rasu koja je ikad nastala, i najmudriju. Iluvatarje objavio da će Vilenjaci posedovati i stvarati više lepote nego bilo koja druga zemaljska bića i da će doživljavati najveću sreću i najdublju tugu. Oni će biti besmrtni i neće stariti, da bi mogli da žive dokle god Zemlja živi. Oni nikad neće upoznati bolest i zaraze, ali njihova tela će biti po sastavu nalik na Zemlju i moći će da budu uništena. Moći će da poginu od vatre ili mača u ratu, da budu ubijeni, i čak da umru od velike tuge.
Njihov stas bio bi isti kao kod Ljudi, koji tek treba da budu stvoreni, ali Vilenjaci bi bili snažnijeg duha i udova, i ne bi slabili s godinama, već samo postajali mudriji i lepši.
Mada daleko manja bića po stasu i moći od bogolikih Valara, Vilenjaci imaju prirodu sličniju tim silama nego Drugorođena rasa Ljudi. Priča se da Vilenjaci uvek hode u svetlosti koja je kao sjaj Meseca tek zašlog za rub Zemlje. Njihova kosa je kao upredeno zlato, ili utkano srebro, ili uglačani jantar, i svetlost zvezda blista svud oko njih, na njihovoj kosi, očima, svilenoj odeći i rukama s nakitom. Na vilenjačkom licu je uvek svetlost, a zvuk njihovih glasova je raznolik, divan i tanan kao voda. Od svih veština najviše se ističu u govorništvu, pevanju i poeziji. Vilenjaci su bili prvi od svih naroda na Zemlji koji su progovorili glasovima i nijedno zemaljsko biće pre njih nije pevalo. I s pravom su oni sebe nazvali Kvendi, "govornici", jer su podučavali veštinama govora sve rase na Srednjoj Zemlji.
U Prvom Dobu Zvezdane Svetlosti, posle pada Utumna i poraza Melkora Mračnog Neprijatelja, Valari su pozvali Vilenjake u Neumiruće Zemlje Zapada. Bilo je to pre Uzdizanja Sunca i Meseca, kada su samo Zvezde osvetljavale Srednju Zemlju, i Valari su želeli da zaštite Vilenjake od mraka i zla koje je vrebalo, a koje je Melkor ostavio za sobom.
I tako su, u Neumirućim Zemljama koje su ležale iza zapadnih mora, Valari pripremili jedno mesto po imenu Eldamar, što znači "Vilin-dom", gde će, predskazano je, s vre-menom Vilenjaci sagraditi gradove s kupolama od srebra, ulice od zlata i stepeništa od kristala.
I tako su Vilenjaci prvi put podeIjeni, jer nije ceo vilenjački narod želeo da napusti Srednju Zemlju i uđe u Večnu Svetlost Neumirućih Zemalja. Na poziv Valara veliki broj ih je otišao na Zapad, i oni su se zvali Eldari, "Ijudi zvezda", ali drugi su ostali iz Ijubavi prema zvezdanoj svetlosti i zvali su se Avari, "nevoljni". I mada upućeni u tajne prirode i, kao i njihovi srodnici, besmrtni, bili su beznačajnji narod. Oni su uglavnom ostali u istočnim zemljama gde je moć Melkora bila najveća i zato su izumirali.
Eldari su bili takođe poznati i kao Ljudi s Velikog Putovanja jer su putovali na zapad preko neprohodnih predela Srednje Zemlje prema Velikom Moru tokom mnogo godina. Od tog vilenjačkog naroda bilo je Tri Roda kojima su vladala tri kralja. Prvi su bili Vanjari, i njihov kralj bio je Ingve; drugi su bili Noldori, s Finveom kao gospodarom; a treći su bili Teleri kojima je vladao Elve Singolo. Vanjari i Noldori su stigli do Belegaira, Zapadnog Mora, mnogo pre Telera, a Ulmo, Gospodar Voda, došao je po njih i postavio ih na jedno ostrvo koje je bilo kao neki ogroman brod. Potom je odvukao ova dve vojske preko mora u Neumiruće Zemlje, u Eldamar, mesto koje su Valari za njih pripremili.
Sudbina Telera bila je drugačija od sudbine njihovih srodnika i oni su se razdvojili u razne rase. Pošto su. Teleri bili najmnogobrojniji od svih rodova, njihov prelazak bio je naj-sporiji. Mnogi su skrenuli s Putovanja da bi se vratili, i među nima su bili Nandori, Laikvendi, Sindari i Falatrimi. Elve, Uzvišeni Kralj, i sam se izgubio i ostao u Srednjoj Zemlji. Međutim, većina Telera je nastavila prema zapadu, izabravši Olvea, Elveovog brata, za svog kralja, i tako su stigli do Velikog Mora. Tu su sačekali Ulmoa koji ih je na kraju odveo u Eldamar.
U Eldamaru Vanjari i Noldori su sagradili veliki grad po imenu Tirion na brdu Tuna, dok su na obali Teleri sagradili Luku Labudova, koja se na njihovom jeziku zvala Alkvalonde. Ti gradovi Vilenjaka Eldamara bili su najdivniji gradovi na celom Svetu.
U Srednjoj Zemlji su Sindari (koji su se zvali Sivi Vilenjaci), uz pomoć učenja i svetlosti Melijane Maje, postali moćniji od svih drugih Vilenjaka u Smrtnim Zemljama. U šumi Dorijat je stvoreno veoma moćno začarano kraljevstvo i bilo je to najveće kraljevstvo među Eldarima koji nisu videli Drveće Valara. Uz pomoć Patuljaka s Plavih Planina Sindari su sagradili Menegrot, zvani Hiljadu Pećina, jer je to bio grad ispod planine. Ipak, bio je kao šuma u kojoj su visile zlatne svetiljke. Po njegovim galerijama mogla se čuti pticja pesma i smeh kristalne vode koja je tekla u srebrnim fontanama.
To su bila velika Doba Eldara, i u Srednjoj Zemlji i u Neumirućim Zemljama. U to vreme je noldorski princ Feanor izradio Silmarile, tri dragulja kao dijamanti koja su blistala plamenom koji je sam po sebi bio jedan oblik života, i sijali takođe živom Svetlošću Drveća Valara.
Laži koje je u to vreme širio Melkor su donele ploda, i nastupila je kavga i rat. Sa Velikim Paukom Ungolijantom, Melkorje došao i uništio Drveće, i Svetlostje zauveknestala iz Neumirućih Zemalja. Za vreme Duge Noći koja je usledila Melkor je ukrao Silmarile i s Ungolijant pobegao preko Helkaraksea, "leda koji mrvi", i vratio se u Srednju Zemlju i u mračne Jame Angbanda, svoje velike oružarnice.
Feanor se zakleo na osvetu i Noldori su gonili Melkora u Srednju Zemlju. Čineći to, postali su prokleti narod, jer su zarobili Labudove brodove Telera od Alkvalondea i pobili svoju vilenjačku braću. Bilo je to prvo Rodoubijanje među Vilenjacima. Brodovima Telera Noldori su prešli Belegair, Veliko More, dok su Noldori koje je predvodio Fingolfin učinili veliki podvig, jer su se sa zadivljujućom hrabrošću usudili da pređu Helkarakse pešice.
I, kao što je ispričano u "Kventa Silmarilionu", takoje počeo Rat Dragulja. Noldori su gonili Melkora i nazvali ga Morgot, "Mračni Neprijatelj Sveta". Rat je bio ogorčen i strašan, i od onih Eldara koji su bili u Srednjoj Zemlji malo ih je preživelo.Najzad, došli su Valari i mnogi Eldari iz Neumirućih Zemalja i, u Ratu Besnih, zauvek slomili Morgota Neprijatelja. Ali u tom ratu Belerijand je razoren i prekrili su ga talasi širokog mora. Velika kraljevstva tog mesta su zasvagda nestala, kao i vilenjački gradovi Menegrot, Nargotrond i Gondolin. Samo je jedan mali deo Osirijanda, Lindon, preživeo poplavu. Tu je ostalo poslednje eldarsko kraljevstvo u Srednjoj Zemlji u prvim godinama Drugog Doba Sunca. Većina Eldara koji su preživeli Rat Besnih vratila se na Zapad i beli brodovi Telera su ih odvezli u Tol Ereseju u Zalivu Eldamar. Tu su oni sagradili luku Avalone. U međuvremenu, oni Ijudi koji su pomagali Eldarima protiv Morgota otišli su na ostrvo po imenu Numenore.
Ipak, izvesno vreme su neki Eldari ostali u Srednjoj Zemlji. Jedan od takvih bio je Gil-galad, poslednji od svih Uzvišenih Kraljeva Eldara u Srednjoj Zemlji. Njegova vladavina je trajala tokom celog Drugog Doba Sunca a njegovo kraIjevstvo Lindon je opstalo do Četvr-tog Doba. Neki noldorski i sindarski Vilenjaci su se priključili Šumskim Vilenjacima i stvorili su svoja kraIjevstva: Tranduil je osnovao KraIjevstvo Zelenšumu Veliku, a Keleborn i Galadriela su vladali Lotlorijenom, Zlatnom Šumom. U to vreme najveće od eldarinskih naselja bilo je Eregion, koji su Ljudi nazvali Holin, u koji je otišlo mnogo plemenitih velikaša Noldora. Oni su nazvani Gvait-in-Mirdain, ali u kasnijim danima zvali su se Vilin-kovači. Upravo kod njih je Sauron Majar, najveći sluga Morgotov, došao prerušen. Kelebrimbor, najveći Vilin-kovač Srednje Zemlje i unuk Feanora koji je načinio Silmarile, živeo je u Holinu. Po njegovom naređenju i uz njegovu veštinu, Prstenovi Moći su napravljeni, i zbog njih i Jedinog Prstena kojije Sauron iskovao, vodio se Rat Saurona i Vilenjaka i mnogi drugi ratovi.
Opake bitke Sauronovog rata su bile strašne. Kelebrimborje poginuo, njegova Zemlje je uništena, i Gil-galad je poslao Elronda i mnogo ratnika iz Lindona u pomoć vilovnjacima Eregiona. Oni Vilenjaci koji su preživeli razaranje Eregiona pobegli su u Imladris (koji se u Trećem Dobu zvao Rivendel) i sakrili se od terora, uzevši za svog gospodara Elronda Poluvilenjaka. Vilenjaci nisu bili dovoljno snažni da skrše moć Mračnog Gospodara dokle godje on držao u vlasti Jedini Prsten, ali njihovi saveznici Numenorejci su postali moćni na Zapadu. Numenorejci su došli svojim brodovima u Lindon i oterali Saurona iz zemalja Zapada. Nešto kasnije, oni su opet došli i zarobili samog Mračnog Gospodara i u okovima ga poveli preko mora u svoje zemlje.
Tu je Sauron ostao sve dok čitavu zemlju Numenor nije progutalo More Belegair i dok nije došlo do Promene Sveta kad su Neumiruće Zemlje Valinor i Eldamar uklonjene iz Krugova Sveta. Smrtne Zemlje su se međusobno približile, a Neumiruće Zemlje su se odvojile, postavši nedostupne za sve, osim za bele vilin-brodove.
Ali u Drugom Dobu Sunca i dalje je postojao Sauron, Gospodar Prstenova, s kim je trebalo izaći na kraj. Jer on je izbegao Slom Numenora i vratio se u svoje kraljevstvo Mordor. Stoga je obrazovana Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi. Oni su razvalili Mordor i Barad-dur, njegovu kulu i oteli od njega Prsten.
On i njegove sluge su nestali i pretvorili se u senke, ali je i Gilgalad, poslednji Uzvišeni Kralj Vilenjaka u Srednjoj Zemlji, takođe poginuo, kao i skoro svi veliki gospodari Numenorejaca.
Još uvekje ostalo nekoliko Eldara da čuva zemlje koje je rasa Ljudi polako počela da zauzima. U trećem Dobu Eldari u Srednjoj Zemlji su bili samo senka svog nekadašnjeg lika. Lindon je opstao, ali je najviše bio po strani od bitaka Srednje Zemlje, i Kirdan, gospodar Sivih Luka, smatran je za najvišeg među njima. Izgleda da su Vilenjaci uveliko brinuli samo svoje brige u svemu, sem u jednom: po pitanju Gospodara Prstenova koji je ponovo došao u Mordor i iz njega slao svoje sluge, Nazgule, izvan te zemlje. Zatim su se Vilenjaci i potomci Numenorejaca još jednom borili u onome što se naziva Rat za Prsten. Jedini Prslen je u to vreme uništen. Mordor je ponovo pao i najzad je i Sauron nestao zau-vek, kao što su i njegove sluge i njegova vlast nad svim zlom u Svetu srušeni. U Četvrtom Dobu, u vreme Vladavine Ljudi, poslednji od Eldara su poslednjim belim brodom koji je Kirdan od Sivih Luka sagradio otplovili napolje Pravim Putem. Itako su ti Ljudi Zvezda prešli zauvek u ono mesto koje je van domašaja smrtnika, izuzev u drevnoj priči i možda u snovima dece.


Vilenjaci Svetla

Priča o Velikom Putovanju pripoveda kako je većina Vanjara, Noldora i Telerija stigla do obala Neumirućih Zemalja u vreme Drveća Valara. Tu su oni obitavali u Eldamaru i po-dučavale su ih Sile Arde, Valari i njihovi podanici i pomagači, Majari. Vilenjaci su postali mudri i plemeniti i naučili su mnoge veštine, pravljenje dragulja i dragocenih metala, građenje veličanstvenih gradova i najlepše umetnosti muzike i jezika. Ti Ijudi su se zvali Vilenjaci Svetla, Svetli Vilenjaci, jer su sijali i telom i duhom, i od svih naroda koji su živeli u okviru Krugova Sveta oni su, po mnogim kazivanjima, bili najlepši.


Poslednji izmenio dugmence dana 21/11/2008, 12:13, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://www.skockani.com
dugmence
Lego manijak
Lego manijak
avatar

Muški
Number of posts : 2388
Age : 96
lokacija : -
naj jelo : -
naj porok : -
naj slatkiš : -
Registration date : 07.10.2008

PočaljiNaslov: Re: tolkinov rečnik   21/11/2008, 10:53

Vilenjaci Šume

U najvećem delu šumskih predela Srednje Zemlje istočno od Maglenih Planina koje zlo Morgota i Saurona nije bilo potpuno proželo i razorilo, živeo je ostatak Avarija, naroda koji je odbio da krene na Veliko Putovanje na Zapad. Ti su se Ijudi, koji su se zvali Vilenjaci Šuma ili, češće, Šumski Vilenjaci, proredili s uzdizanjem Morgotove moći na Istoku. Da bi preživeli, oni su postali umešni u pronalaženju zaklona u šumi i skrivali su se od svojih neprijatelja. Bili su upućeni u šumske osobenosti i ćudi, a oči su im, kao i oči svih Vile-njaka, sijale zvezdanom svetlošću. Oni nisu bili moćan narod kao njihova braća Viosokorodni Eldari, ali su bili silniji od Ljudi i svih rasa koje su se posle njih pojavile.
Mada istorije Arde malo govore o sudbini Šumskih Vilenjaka i bave se uglavnom Eldarima, ispričane su mnoge priče o dva kraljevstva ovih neznatnijih Vilenjaka. U Drugom Dobu Sunca sindarski Gospodar Tranduil je izašao iz Lindona i prešao preko Maglenih Planina. On je našao mnoge Šumske Vilenjake u Zelenšumi Velikoj (koja je kasnije nazvana Mrka šuma). Tu je Tranduil postao kralj Šumskog Kraljevstva tih Vilenjaka. Na sličan način noldorska plemkinja Galadrijela i sindarski velikaš Keleborn su došli kod Šumskih Vilenjaka Lotlorijena, koji su ih uzeli za kralja i kraljicu Zlatne Šume.


Vilin-kovači

U Trećem i Četvrtom Dobu Sunca legende o Ljudima i Patuljcima govore naširoko o Vilin-kovačima, jednoj iščezloj rasi kojaje nekad živela u Eregionu, na zapadu od Planina Magle. To su bili noldorski Vilenjaci koji su se pravilnije zvali Gvait-in-Mir-dain. Upravo oni su iskovali veliki Prsten Moći iz koga je izašlo toliko mnogo užasa u predele Srednje Zemlje.


Vilvarin

Za vreme Proleća Arde, koje je bilo u godinama Svetiljki, Valari su na svet doneli šume i mnoga stvorenja koja nisu imala glas, ali ih je bilo divno pogledati. Medu njima je bio Vilvarin, koga su u potonjim vremenima Ljudi zvali Leptir. Valari su bili toliko zadovoljni ovim divnim stvorenjem da je Varda, kada je uzela srebrnu rosu Telperiona da bi načinila blistavu svetlost Zvezda, postavila i obris Vilvarina kao jedno sazvežđe među nebeskim Zvezdama.


Visokorodni Vilenjaci

Od svih Vilenjaka najmoćniji su bili Visokorodni Vilenjaci, oni od Eldara koji su prvi stigli do obala Amana, Neumirućih Zemalja, u danima Drveća Valara. Zvali su se Visokorodni Vilenjaci, i to su bili Vilenjaci koji su stigli u ono mesto koje se zvalo "Vilin-dom" i kojima su Valari i Majari dodelili veliku mudrost i mnoge veštine. Velikim delom i dalje tamo obitavaju, iako je Drveće uništeno i Neumiruće Zemlje odstranjene iz Krugova Sveta i sad ne može da se stigne do njih nikakvom Ijudskom napravom.


Vitograna

Entska supruga Drvobradog, Vitograna Lakonoga bila je ženski Ent, ili "Entina", koju je voleo Drvobradi od Fangornske Šume. Vitograna je najviše ličila na drvo Breze, i zato je njeno vilenjačko ime bilo Fimretila ili "vitka breza". Tokom Doba Zvezdane Svetlosti Vitograna i druge Entine su živele u slozi s muškim Entima. Međutim, tokom Doba Sunca, Entine su se preselile na otvorene predele i starale se o voćkama, grmlju i trava-ma, dok su Enti više voleli drveće po dubokim šumama. Ali kasnije, u Drugom Dobu, bašte Entina su uništene. Vitograna i druge Entine su u to vreme ili pobijene ili oterane daleko na Istok ili Jug Srednje Zemlje.


Vojska Seni

U Ratu za Prsten vodila se velika bitka pred drevnim pristaništem Pelargir u kojoj su brodove Korsara od Umbara porazili ratnici utvare. Ti ratnici bili su Mrtvi Ljudi Dunharoua, duhovi koji su se tokom dugih godina Trećeg Doba zadržali na Zemlji zbog prekršene zakletve. Da bi ispunila tu zakletvu i oslobodila se od zatočenja, ova Vojska Seni pred-vođena Aragornom, sinom Aratornovim, došla je u bitku protiv Korsara, neprijateija Dunedaina. Kad je pobeda osigurana, Vojska Seni je zauvek nestala sa Zemlje.


Vozi

U Ratu za Prsten jedan čudan, primitivan narod, po imenu Vozi, došao je u pomoć Rohirima i Dunedainima u razbijanju Opsade Gondora. Ti divlji šumski Ijudi živeli su u drevnoj Šumi Druadan, koja se nalazila u Anorijenu, podno Belih Planina. Oni su poznavali šumu bolje od svih Ljudi, jer su živeli kao nage životinje, nevidIjivo između drveća tokom mnogih doba i nisu marili za društvo drugih naroda. Bili su istrošeni od vremenskih prilika, kratkonogi, debelih ruku i zdepastog tela. Ljudi Gondora zvali su ih Divlji Ijudi od Druadana i verovali da su oni potomci još starijih Pukel-ljudi. U Prvom Dobu Sunca to su bili Ijudi koji su živeli u Belerijandu u slozi s Haladinima, koji su ih zvali Druzi. Vilenjacima su bili poznati kao Druedaini; za Orkc su bili Ogor-hai, a za Rohirime Rogin.
Pred kraj Trećeg Doba, Orci, Vukovi i druga zloćuda stvorenja su često ulazila u Druadan. Mada bi ih Vozi potiskivali otrovnim strelama i kopljima, zla bića su se uvek vraćala. Tako se desilo da je, mada Vozi nisu želeli da učestvuju u poslovima Ljudi izvan svoje šume, njihov poglavica, zvani Gan-buri-Gan, ponudio pomoć Rohirima da stignu u bitku od Pelenorskih Polja. Jer Vozi su se nadali da će im pobeda Rohirima i Dunedaina u Gondoru doneti neko olakšanje u ovom neprestanom šumskom vojevanju.
Kada je pobeda zaista došla i kad su uništene orčke legije Mračnog Gospodara, Elesar, Kralj ponovno Ujedinjenog Kraljevstva Gondora i Arnora, odobrio je da Druadanska Šuma bude zauvek neotuđiva zemlja Voza, da njom vladaju i upravljaju po svojoj volji.


Vrane

Vrane su oduvek bile glavne ptice lešinari u Srednjoj Zemlji i bio ih je glas da su saveznici Mračnih Sila. Ljudi su ih nazivali Pticama Zloslut-nicama, jer se mislilo da one uhode nad zemljom i prenose glasine zlim
stvorovima koji su kovali zavere o zasedama i ubistvima. Tako su ove ptice strvinari imale koristi od potka-zivanja, jer su se na krvavim dela-njima zlih vojski Orka Vrane često gostile.
Kao što je bilo uobičajeno među pticama Srednje Zemlje, Vrane su govorile jednim narečjem ptičjeg jezika, madaje, po mišljenju Patuija-ka koji su znali njihov jezik, njihov govor bio isto tako zloban i s lošim redosledom reči kao i govor opake rase Orka.


Vrbe

U Dobima Svetiljki kada su stvorene Velike Šume Arde, u šumama se pojavilo drevno drveće Vrba. Duhovi Vrba bili su snažni i voleli su močvarne krajeve i spore tokove reka. Oni su dugo živeli mirno i nisu marili ni za novodošlu rasu Ljudi, ni za starije rase Patuljaka i Orka koji su sekli i palili šume. Neki među Vrbama su stekli sposobnost da osećaju i da se pokreću; oni su se ubrajali među one koji su se zvali Huorni i njihova volja je bila usmerena na uništavanje svih neprijatelja šuma.
Među Vrbama, najmoćniji zabeležen u pričama o Srednjoj Zemlji je Starac Vrba, koji je u Trećem Dobu Sunca živeo na obalama Vrbovitla u Staroj Šumi. Bio je crnog srca, pokretnih grana i posedovao je veliku moć da začara pesmom. Celom oblašću Stare Šume vladala je njegova volja. Njegova silna pesma savijala je sve staze prema njegovim koracima. Putnike je zadržavao hipnotičkim činima, moćna pesma vode i vetra koji je ćarlijao kroz lišće uspavljivala ih je i oni su padali u dubok san kraj njegovog prastarog debla. Ćvornovatim korenom ili zjapećom dupljom u svom deblu on bi ih zarobljavao, a zatim gnječio ili davio u reci. Njegova moć je pretvorila Staru šumu u mesto od koga su putnici s pravom strepeli, i da nije bilo moći Toma Bobadila, malo njih bi moglo da bezbedno prođe kroz njegov posed.


Poslednji izmenio dugmence dana 21/11/2008, 12:14, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://www.skockani.com
dugmence
Lego manijak
Lego manijak
avatar

Muški
Number of posts : 2388
Age : 96
lokacija : -
naj jelo : -
naj porok : -
naj slatkiš : -
Registration date : 07.10.2008

PočaljiNaslov: Re: tolkinov rečnik   21/11/2008, 10:53

Vrbovitlo (Vitivindl)

Rečica zvana Vrbovitlo proticala je kroz Staru Šumu koja se prostirala istočno od Okruga, zemalja Hobita. Njen izvor bio je u brdima predela Humki i ona je, poput meandra, išla kroz šumu do Brendivinske Reke. Njena dolina, koja se zvala Dolinica, obilovala je drvećem vrbe i bila dom velikog šumskog duha zvanog Starac Vrba. Duh zvani Žena-reka od Vrbovitla bila je majka žene Toma Bombadila, Zlatozrne Kćeri reke.


Vučjaci

Iz kraljevstava Melkora Mračnog Neprijatelja, u Dobima Sunca, mnoge opake zveri su dolazile da uznemiravaju Ijude Srednje Zemlje. Glavna medu ovim stvorenjima bili su Vukovi i Vukodlaci Melkora. Da bi se odbranili, Vilenjaci Belerijanda su nakotili lovačke pse kojima su mogli da unište ta zla bića.
U istorijama Srednje Zemlje najveći od ovih pasa bio je Huan, koji nije rođen u Smrtnim Zemljama. Njega je odgajio Orome, Lovac Valara, koji ga je darovao noldorskom princu Kelegormu u Neumirućim Zemljama. Valarski Vučjak bio je zver koja se nikad nije umarala niti spavala. On je bio besmrtan, kao i Vilenjaci, i golemog rasta. Po odredbi Valara, Huan je samo tri puta pro govorio rečima, mada je uvek mogao da razume govor Vilenjaka i Ljudi. Čarolija nije mogla da ga ubije niti su čini mogle da ga začaraju.
U Srednju Zemlju su ga doveli noldorski prinčevi, a očekivala ga je kobna sudbina. U Potrazi za Silmarilom odigrao je veliku ulogu iz Ijubavi prema Lutijeni Tinuvjeli otišao je u Sauronovu kulu na Tol-in-Gau-rotu, Ostrvu Vukodlaka. Tu je pobio mnoge zle zveri na, mostu Ostrva i konačno ubio Draugluina, gospodara i praoca Vukodlaka i glavnog od Sauronovih slugu u tom kraljevstvu. Onda je istupio sam Sauron u liku Vukodlaka i usledilaje strašna borba između Huana i Saurona na mostu Tol-in-Gaurota. Sauron je bio silan i užasan u tom obličju, ali je moć Huana bila još veća. Ščepao je najvećeg od Majara za gušu, snagom koja slama i Sauronu se bližila smrt. I tako je Sauron predao Huanu i Lutijeni kulu i junaka Berena koji je bio zatočen na tom mestu. Sve moćne čini su spale s Tol-in-Gaurota, Sauronove sluge su pobegle, a Sauron, u obličju velikog Vampira, u strahu i besu je poleteo preko neba.
Ali, još jedna bitka je čekala Huana Vučjaka. Bila je to borba s Vukom Karharotom, Crvenim Čeljustima, koji je bio zli čuvar Kapija Angbanda. To je najveći vuk koji je ikad došao na svet, a odgajen je Morgotovom rukom. Ovaj vuk je slučajno progutao Silmaril koji je Beren uzeo iz Morgotove krune. Dragulj je goreo u Vuku i on je išao pomahnitao od bola. Niko nije mogao da se suprotstavi Karharotovom pomamnom besu, čak je i ratnik Beren pao pred njegovom silom. I, kao što je predskazano, došao je Huan i nastupila je najveća bitka zveri protiv zveri koja je ikad vođena. Sva dobrota Valara bila je uz Huana i sva zloća Melkorova uz Karharota. Brda su se orila od njihove bitke, ali na kraju je Huan preklao Karharota, mada je i njega samog opaka zver smrtno ranila jer je u zubima Vuka bio strašan otrov. Znajući da ga očekuje smrt, on je došao do Berena koji je takođe umirao i poslednji put progovorio, rekavši samo "zbogom".


Vukodlaci

U Prvom Dobu Sunca došla je u Belerijand jedna rasa mučenih duša kojc su bili robovi Melkora. Da li su oni bili majarski duhovi koji su nekad služili Melora u Utumnu i koje su Valari lišili njihovih zemaljskih obličja, ili su bili zla bića neke druge vrste, nije poznato. Ipak, sigurno je da su ti zli duhovi ušli u vučja obličja mađijom. Oni su bili strašna rasa i oči su im sijale od užasnog besa. Govorili su i razumeli i Crni Govor Orka i umilan govor Vilenjaka.
U dugotrajnim Ratovima Belerijanda najveći broj Vukodlaka je došao, pod Sauronovom zastavom, do noldorske kule na Reci Sirion, i ona je pala. Kula je dobila drugo ime, Tol-in-Gaurot, "ostrvo Vukodlaka", i tu je vladao Sauron. Ispod Tol-in-Gaurota bile su duboke tamnice, a na grudobarnima sa zupčastim kulama šunjali su se Vukodlaci.
U potrazi za Silmarilom Huan, Lovački pas Valara, došao je u Tol-in-Gaurot i ubio mnogo Vukodlaka. Najzad je jedan od njih, po imenu Draugluin, praotac i gospodar rase Vukodlaka, došao da se bori sa Huanom. Vodio se Ijuti boj, ali je na kraju Draugluin pobegao u kulu, do prestola Saurona, svog gospodara. Pred Sauronom je Draugluin izgovorio ime Huan, čiji je dolazak bio predskazan, a zatim je lipsao. Zatim je Sauron, menjač obličja, i sam postao Vukodlak. Po veličini i snazi bio je silniji od Draugluina, ali čak i tada je Huan uspeo da zauzme most i da ščepa Saurona za gušu, i nikak-vom čini niti snagom udova Sauron nije mogao da se oslobodi. Stoga je on predao kulu Berenu i Lutijeni, koju je Vučjak služio. Zle čini su zbačene s Tol-in-Gaurota i Vučja ob-ličja su spala s Vukodlaka. Sauron jc pobegao u liku velikog vampirskog Slepog miša i zla volšebna moć koja je održavala kraljevstvo Vukodlaka u Belerijandu je zauvek skršena.


Vukovi

Pre no što je zasijalo Sunce, u Jama-ma Utumna u Srednjoj Zemlji okotile su se mnoge opake zveri koje su se šunjale Svetom sa zlim Orcima. Glavne od zveri saveznika Orka bili su Vukovi, koji su prvi put ušli u Zapadne Zemlje u godinama Sunca. Neki koji su bili krupni služili su kao jahaće životinje Melkorovim slugama i izazivali su veliki strah.
U Prvom Dobu Sunca okoćena je rasa Vukodlaka. Najmoćniji je bio Draugluin, njihov praotac i gospodar. Oni, medutim, nisu bili pravi Vukovi, nego mučene duše držane u vućjem obličju. Njihova je moć bila velika jer su bili miljenici Saurona Majara. Oni su dolazili k njemu u čoporima i lovili u zemljama Belerijanda. Od Noldora su oteli Tol Sirion, koji je kasnije nazvan Tol-in-Gaurot, "ostrvo Vukodlaka", i tu su stvorili kraljevstvo zla.
Mada su do Trećeg Doba Sunca Vukovi postali manja bića od onih u ranim Dobima, ostali su jedna zas-trašujuća vrsta. "Hronike Zapadnih zemalja" govore o rasi Belih Vukova koii su izašli iz Severne Pustopoljine za vreme Opake Zime 2911. i umrljali sneg Erijadora krvlju Ljudi. "Crvena Knjiga Zapadne Međe" govori mnogo o Vargama, jednoj rasi Vukova koja je u Rovanionu sklopila sporazum s Orcima Maglenih Planina i nosila na leđima u bitku tu rasu Orka zvanih Jahači Vukova. I mada su i same Varge izazivali strah, ovaj savez s Orcima bio je još veće zlo. Zaista, u čuvenoj Bici Pet Vojski najjači deo orčkih snaga bila je njihova konjica, koja je jahala na velikim Vargama.
Najveća legenda o Vukovimaje o Karharotu, Crvenim Čeljustima, koga je u Prvom Dobu Sunca othranio Morgot živim mesom i ispunio ga velikim moćima. Tako je Karharot, koji se nazivao i Anfauglir, "žedne čeljusti", izrastao do ogromne veličine i izgledalo je da njegovoj snazi nema premca. Oči su mu bile kao užareno ugljevlje a zubi su mu bili kao otrovna koplja neke orčke čete. Karharot je bio čuvar Kapija Angbanda i niko nije mogao da se provuče pored njega samo telesnom snagom. Zidine Angbanda su bile strme i strašne, ponori puni zmija su se nalazili s obe strane puta, a Karharot je ležao budan pred Kapijom.
U Potrazi za Silmarilom, Karharot je odgrizao Berenovu šaku kod angbandske Kapije i progutao Sil-maril, koji ga je pekao žestokom vatrom. U velikom bolu Karharot je ubijao Vilenjake i Ljude jer je njegovo ukleto telo gorelo iznutra, ali njegova snagaje postala još veća. Jer Karharotov bes bio je kao samo-uništavajući neugasivi plamen Zvezde padalice. Ali najzad se sreo s jednim s kojim je odavno bilo suđeno da se bori: Huanom, Vučjakom Valara. I mada je Karharot ujeo Huana otrovnim zubima i tako je i Huana očekivala sigurna smrt, moćni valarski vučjak je kraj slatkih voda Ezgalduina preklao Karharota.


Poslednji izmenio dugmence dana 21/11/2008, 12:15, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://www.skockani.com
dugmence
Lego manijak
Lego manijak
avatar

Muški
Number of posts : 2388
Age : 96
lokacija : -
naj jelo : -
naj porok : -
naj slatkiš : -
Registration date : 07.10.2008

PočaljiNaslov: Re: tolkinov rečnik   21/11/2008, 10:54

Začarana Ostrva

Pošto su Melkor Valar i Ungolijant Veliki Pauk ugasili svetlost Sveta uništivši Drveće Valara, Manve i drugi Valari su sagradili mnoga utvrđenja i odbrambene linije u Neumirućim Zemljama, plašeći se da se ne vrate ova zla stvorenja i njihove legije. Među najdelotvornijim od njih bio je lanac ostrva duž istočne obale Neumirućih Zemalja. To su bila Začarana Ostrva, a vode oko njih su se nazivale Senovita Mora. Ostrva su bila začarana snagom moćne čarolije: njen lavirint vodenih puteva osujećivao je sve načine da moreplovci odrede položaj broda, a ako bi se sami mornari iskrcali na ostrva, odmah bi padali u dubok i večni san.


Zapadni Vilenjaci

U dobu Buđenja Vilenjaka jedan veliki Glasnik je došao sa zapada. Bio je to Valar Orome, koji je pozvao Vilenjake u zemlju Večitog Svetla. Neki su odlučili da krenu na Putovanje na zapad i zvali su se Zapadni Vilenjaci ili Eldari. Oni koji su izabrali da ostanu nazivali su se Istočni Vilenjaci ili Avari, "nevoljni". Istočni Vilenjaci su odumirali i postajali neznatniji duhovi, dok su Zapadni Vilenjaci postali moćni i proslavili se u legendama i pesmama.


Zapadnog-čoveka-trava

U Srednjoj Zemlji je ušla u upotrebu jedna biljka za koju su Hobiti otkrili da pruža veliko zadovoljstvo ako polako gori i ako se njen dim udiše. To je bila biljka nikotiana, koja se u ves-tronskom jeziku zvala Zapadnog-čoveka-trava, ali je najčešće jednostavno nazivana Trava-za-lulu. Njena upotreba se proširila iz hobitskih predela Okruga širom Srednje ZemIje i s uživanjem su je koristili, sebi u korist ili na štetu, Ljudi i Patuljci.


Zeleni Vilenjaci

U Osirijandu, u izgubljenom kraljevstvu Belerijand, živeli su Zeleni Vilenjaci u poslednjem Dobu Zvezdane Svetlosti i Prvom Dobu Sunca. Ti Vilenjaci su nosili ruho zeleno kao šuma da bi bili nevidljivi za svoje neprijatelje u šumovitom predelu. Na jeziku Visokorodnih Vilenjaka nazivali su se Laikvendi. Oni nisu bili neki veliki niti silan narod ali su, zahvaljujući svom poznavanju te zemlje preživeli, dok su moćniji Vilenjaci stradali od Melkora i njegovih slugu.


Zelenšuma Velika

Najveća šuma Rovaniona i dolova Velike Reke Anduin bila je poznata kao Zelenšuma Velika. Šumsko KraIjevstvo Vilin Kralja Tranduila se moglo naći na severoistoku ove šume, ali godine 1050. Trećeg Doba jedna druga silaje ušla u najjužniji deo Zelenšume i sagradila citadelu zvanu Dol Guldur. Bio je to Sauron Gospodar Prstenova s Nazgulima koji je došao u tajnosti i brzo zatrovao ovu nekad divnu šumu po kojoj su počeli da haraju zla magija, Orci, Varge i ogromni pauci. Sauronov uticaj bio je tako veliki da je dve hiljade godina Zelenšuma, zvana Mrka šuma, zbog senke zla koja je tako zamračila ovo mesto. Srećom, pred kraj Rata za Prsten zlo Dol Guldura je zbrisala jedna vojska Vilenjaka iz Šumskog Kraljevstva, na severu i druga vojska iz Lotlorijena, na jugu. Odonda je ovo mesto promenilo ime u Erin Les-galen, "Šumu Zelenog Lišća".


Zirak-zigil

Na sredokraći venca Maglenih Planina stajao je vrh Zirak-zigil, jedna od tri velike planine pod kojima je ukopano Patuljačko kraljevstvo Kazad-dum. Ljudi su ga zvali i Srebrozub, a Vilenjaci Kelebdil. U samom vrhu Zirak-zigil na vrhu Beskrajnog Stepeništa - nalazila se odaja zvana Durinova Kula.Upravo ovde je na kraju Trećeg Doba, za vreme Potrage Prstena, Čarobnjak Gandalf Sivi vodio boj s Balrogom od Morije. U toj Bici Vrh, Beskrajno Stepenište i Durinova Kula su uništeni, a Gandalf je nadvladao Balroga i s te velike visine ga bacio dole u provaliju.


Zlatozrna

Kći reke iz Stare Šume, Zlatozrna je bila kći Žene reke od Vrbovitla i supruga Toma Bombadila. Bila je zlatokosa i lepi duh prirode koji je možda bio Maja. Kakvo god da joj je bilo poreklo, ona se, kao i Tom Bombadil, posvetila staranju o prirodnom svetu šuma i reka. Za vreme Potrage za Prstenom Hobite su spasli i pružili im zaklon Bombadil i Zlatozrna. U svom sjaju poređena s nekom Vilin-kraljicom, Zlatozrna je nosila cveće u kosi i pojasu. Nosila je halje od srebra i zlata, i cipele koje su svetlucale kao riblja krljušt. Govorilo se da njena pesma zvuči kao ptičiji poj.


Zmajevi

"Kventa Silmarilion" priča kako se, u Prvom Dobu Sunca, Morgot Mračni Neprijatelj skrivao u Jamama Ang-banda i izrađivao svoja remek-dela zla od plamena i vradžbina. Mračni dragulji Morgotovog genija bili su Veliki Crvi, zvani Zmajevi. Načinio je tri vrste: velike zmije koje su gmizale, one koji su hodali nogama, i one koji su leteli krilima poput Slepog miša. U svakoj vrsti postojala su dva tipa: Hladni zmajevi, koji su se borili otrovnim zubima i kandžama, i čudesni Uruloki, .Plameni zmajevi, koji su uništavali plamenim dahom. Svi Zmajevi su bili otelovljenja glavnih zala Ljudi, Vilenjaka i Patuljaka, i zato su bili tako silni u uništavanju tih rasa.
Zmajevi su bili sami po sebi ogromne oružarnice koje su delovale u skladu s Morgotovim ciljevima. Reptili su bili ogromne veličine i moći, zaštićeni krljuštima od neprobojnog gvožđa. Zubi i nokti su im bili kao koplja i bodeži, a njihovi repovi su mogli da skrše zid od štitova bilo koje vojske. Krilati Zmajevi su brisali zemlju pod sobom uraganskim vetrovima, a Vatreni zmajevi su bljuvali grirnizne i zelene plamenove koji su lizali Zemlju i uništavali sve što bi im se našlo na putu.
Pored snage oružja, Zmajevi su raspolagali istančanijim moćima. Njihov vid bio je oštriji od sokolovog, i ništa što bi ugledali ne bi moglo da im umakne. Imali su sluh koji bi uhvatio zvuk i najslabijeg daha najtišeg neprijatelja, i njuh koji im je omogućavao da prepoznaju svakog stvora, čak i po najblažem mirisu njegovog tela.
Čuvena je njihova inteligencija, kao i Ijubav prema postavljanju i rešavanju zagonetki. Zmajevi su bili drevne zmije, i stoga su bili bića velike promućurnosti i znanja, ali ne i mudrosti jer je njihova inteligencija imala slabe strane: sujetu, proždrIjivost, pohlepu, varanje i jarost.
Budući da su bili sazdani uglavnom od elemenata vatre i volšebništva, Zmajevi su se klonili vode i više voleli mrak od dnevne svetlosti. Zmajeva krv bila je crna i predstavIjala su smrtonosni otrov, a isparenja njihovog crvozadaha bila su od gorućeg sumpora i sluzi. Tela su im uvek sijala okrutnim plamenom dragulja. Njihov smeh bio je dublji od izvorskih vrela i potresao je i same planine. Oči Zmajeva su zračile rubin crvenom svetlošću ili su, kad bi bili besni, bljeskale crvenim munjama. Njihovi okrutni reptilski glasovi bili su promukli šapat i, udruženi sa žestinom zmijskog pogleda, prizivali Zmajevu čaroliju koja je opčinjavala neoprezne neprijatelje i nagonila ih da požele da se predaju zastrašujućoj volji ove zveri.
Prvi od Vatrenih zmajeva, Urulokija, koje je stvorio Morgot u Angbandu, bio je Glaurung, Otac Zmajeva. Posle samo jednog stoleća koćenja i rasta u pećinama, Glaurung je u žestokom besu provalio iz angbandskih kapija i pojavio se u preneraženom Svetu. Mada nije pripadao krilatoj rasi koja će se kasnije pojaviti, Glaurung je bio najveći strah i trepet svog doba i začeo je golemo mnoštvo manjih Vatrenih zmajeva i Hladnih zmajeva. Palio je i pustošio zemlju Vilenjaka u Hitlumu i Dortonionu pre no što ga je na povlačenja naterao Fingon, princ Hitluma. Morgot je, međutim, bio nezadovoljan Glaurungom zbog njegove prenagljenosti jer je isplanirao da Zmaj izraste do pune svoje moći pre no što ga otkrije Svetu koji ništa ne sluti. Za Glaurunga je ovaj napad bio samo mladićka avantura mladalačko oprobavanje snage. I mada je za Vilenjake bio strašan, njegova snaga bila je nedovoljno zrela i njegov oklop od krljušti još uvek osetljiv na na-pade oružjem. Zato je Morgot držao Glaurunga u Angbandu još dva stoleća pre no što je pustio Urulokija na slobodu. Bio je to početak Četvrte Bitke u Ratovima Belerijanda. Ona je postala poznata kao Bitka Iznenadnog Plamena kad je Glaurung, Veliki Crv, u punoj snazi poveo Morgotove snage u bitku protiv Uzvišenih Vilenjaka Belerijanda. Njegova velika snaga i vatra koja je pržila raščistilaje put vojskama neprijatelja i, s Morgo-tovim demonima, Balrozima i crnim legijama bezbrojnih Orka, razbio je Opsadu Angbanda i izazvao očaj i beznađe kod Vilenjaka.
Zmajevi najstrašnija čudovista Srednje Zemlje. Neki su gmizali kao zmije, drugi su hodali na nogama koje su imale kandže, a ostali su leteli gušterastim krilima. Neki su se borili zubima i kandžama - a najveći su bljuvali vatru.
U Petoj Bici, nazvanoj Bitka Nebrojenih Suza, Glaurung je počinio još strašnija razaranja, jer do tada je već (na misteriozan zmajski način) okotio mnoštvo manjih Vatrenih i Hladnih zmajeva koji su ga pratili u ratu. Tako je velika vojska Vilenjaka i Ljudi pala pred ovim naletom, i niko nije mogao da se odupre Zmajevoj vatri, izuzev Patuljaka Belegosta koji su došli da se bore protiv zajedničkog neprijatelja.
Morgotje koristio Glaurunga i da zadrži teritorije koje je osvojio; ali snaga u borbi nije bila jedina moć koju je poznavalo ovo čudovište. Mnoge su pod njegov uticaj podvele opčinjavajuća moć njegovog oka i hipnotičke Zmajeve čini.
Mnogo godina pošto je Glaurung poharao i opustošio kraljevstvo Nargotrond, ispričano je u "Narn i Hin Hurin", ubio ga je smrtnik Turin Turambar. Jer ovaj Hurinov sin se prikrao Vatrenom zmaju i saterao mač Gurtang duboko u donji trbuh čudovišta, ali je, otrovan njegovom crnom krvlju i zatrovan Zmajevim poslednjim rečima, Turin Turambar takođe poginuo.
Mada je Glaurung prozvan Ocem Zmajeva, najveći zmaj koji je ikad došao na Svet bio je onaj po imenu Ankalagon Crni. Ankalagon je bio prvi od krilatih Vatrenih zmajeva, i on i drugi od te pasmine su izašli iz Angbanda kao moćni olujni vihorni i vatreni oblaci kad je sačinjena poslednja odbrana Morgotovog kraIjevstva. "Nasrćuće čeljusti" je značenje njegovog imena, a njegova proždrijiva veličanstvenost je opustošila vojsku Zapada u Velikoj Bici i Ratu Besnih pri kraju Prvog Doba Sunca. Bio je to prvi od Vatrenih zmajeva koga je Svet video, i neko vreme Morgotovi neprijatelji su se povlačili. Ali Orlovi i sve ptice ratnici ZemIje pojavile su sa Zapada, zajedno s velikim letećim brodom "Vingilotom" i ratnikom Earendilom. Bitka ovih bića vazduha trajalaje dugo, ali je najzad Earendil pobedio, Ankalagon oboren, a drugi Vatreni zmajevi su ubijeni ili su pobegli. Tako se završio Rat Besnih i moć Morgota je slomljena zauvek u okvirima ovog sveta.Tako je veliki bio poraz Zmajeva da letopisi Srednje ZemIje više ne pominju Zmajeve sve do Trećeg Doba Sunca. U to vreme oni su naseljavali pustopoljine između Sivih Planina Severa. I, priča se, njihova pohlepa ih je dovela do nagomilanih riznica Sedam Kraljeva Patuljaka.
Najsilniji od Zmajeva sa Sivih Planina bio je Skata Crv koji je PatuIjke naterao da u strahu i užasu beže iz svojih dvora, ali se jedan princ Ljudi isprečio i započeo bitku. To je bio ratnik Fram, sin Frumgara, poglavice Eoteoda, i Skataje nastradao od ruke ovog Čoveka. Ali, bilo je to samo privremeno olakšanje od užasa koji je vrebao u planinama, jer su se s vremenom mnogi Hladni zmajevi vratili u Sive Planine. I mada su se Patuljci branili snažno i odvažno, ipak su bili nadvladani. Jedan po jedan njihov ratnik je ginuo, i zlatom bogate Sive Planine su potpuno prepuštene legijama Zmajeva.
U dvadeset osmom veku Trećeg Doba hronologije Zapadnih Zemalja pripovedaju kako je najveći Zmaj tog doba došao sa Severa u kraljevstvo Patuljaka u Ereboru, Samotnoj Planini. Taj Vatreni zmaj zvani Smaug Zlatni bio je ogroman, s krilima slepog miša, i predstavljao je strah i tre-pet, i propast za Patuljke i Ljude. Proždirućim Zmajevim plamenom, Smaug je razorio grad Ljudi od Dola i razvalio kapiju i zidine Kraljevstva Patuljaka Samotne Planine. Patuljci su pobegli ili nastradali, i Smaug je oteo bogatstva tog mesta: zlato i drago kamenje, mitril i srebro, vilin-dragulje i ****, brušene kristale smaragda, safire i blistave dijamante.
Dva veka je Smaug suvereno vladao Ereborom. Ali, godine 2941. jedna družina pustolova je stigla u planinu: dvanaest Patuljaka predvođenih zakonitim kraljem Erebora, Torinom Hrastoštitom i Hobit plaćenik, po imenu Bilbo Bagins. Oni su se kradom približili Zmaju i preneražili se, jer je Smaug bio toliko veliki da to nisu mogli ni zamisliti i sijao je zlatno-crveno od zmijskog besa. Bio je, kao i svi iz njegove rase, oklopljen krljuštima od neprobojnog gvožđa, ali je iz opreznosti zaštitio i svoj mekani donji trbuh od napada:dok je ležao ispružen preko blaga svoje riznice, ostavio je dijamante i tvrde dragulje da mu se usade u trbuh i na taj način je oklopio svoju jedinu slabu tačku. Ipak, lukavstvom je Hobit Bilbo Bagins otkrio jedno mesto na širokim grudima zveri koje nije bilo prekriveno nakitom i gde se moglo zaseći oštro sečivo.
Kad su pustolovi probudili Smauga, on je u besu izašao i počeo da bljuje vatru po toj zemlji. U osveti je došao do Ezgarota na Dugačkom Jezeru, jer su Jezerski Ljudi pomogli pustolovima. Ali tamo je živeo jedan Severnjak, hrabar i snažan, po imenu Bard Lukonosac, koji je, znajući koja je Zmajeva slaba tačka, naciljao jednom crnom strelom u mesto zveri koje je bilo opasno po život. I, gle čuda, veliki Zmaj je kriknuo i u plamenu se srušio s neba. Tako je poginuo Smaug Zlatni, najsilniji Zmaj Trećeg Doba.
Šuškalo se da su Zmajevi još mnogo stoleća naseljavali Severnu Pustopoljinu između Sivih Planina, ali do Ljudi nije stigla nijedna priča iz Srednje Zemlje koja bi govorilajoš o tim zlim a ipak veličanstvenim stvorenjima.


Poslednji izmenio dugmence dana 21/11/2008, 12:16, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://www.skockani.com
dugmence
Lego manijak
Lego manijak
avatar

Muški
Number of posts : 2388
Age : 96
lokacija : -
naj jelo : -
naj porok : -
naj slatkiš : -
Registration date : 07.10.2008

PočaljiNaslov: Re: tolkinov rečnik   21/11/2008, 10:54

Zujorozi

Prema jednoj hobitskoj pesmici, pričalo se da se jedna rasa insekata, zvani Zujorozi, borila s nekim vitezom pustolovom. Da li su ti svirepi insekti bili džinovske veličine ili je vitez bio od neke sićušne rase, ili je pak ta priča proizvod hobitskog humora, sad je nemoguće doznati.


Žene-reke

U istorijama i spisima Srednje Zemlje pominju se Žene-reke. Da li su one, kao Ose i Uinena, bile Majari Ulmoa, Gospodara Voda, ili su bile duhovi koji su došli na svet kao i Enti, nije ispričano, ali sigurno je da su im glavna briga bili Kelvari i Olvari Sveta.
Žene-reke Radosni duhovi, čuvari reka i potoka. "Crvena Knjiga Zapadne Međe" priča kako je žena-reka od Vrbovitla imala kćer po imenu Zlatozrna, koja je bila žena Toma Bombadila. Ta Kći Reke bila je zlatokosa i sjajna kao neka vilin-deva. Njene halje su često bile srebrne i zelene, a u vrelu njene svetlosti i smeha cveće je cvalo bez prestanka.
Nazad na vrh Ići dole
http://www.skockani.com
Darth.Vader
fallen angel
fallen angel
avatar

Muški
Number of posts : 2657
Age : 42
lokacija : The Dark Side
naj jelo : Pizza
naj porok : Asahi Beer
naj slatkiš : Danish cookies
Registration date : 21.01.2008

PočaljiNaslov: Re: tolkinov rečnik   21/11/2008, 11:45

Zujorozi pirate laugh 2

Informativno nema sta !

_______________________________________________
風水
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: tolkinov rečnik   

Nazad na vrh Ići dole
 
tolkinov rečnik
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 4 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Generalna diskusija :: Science Fiction-
Skoči na:  
Forumotion.com | © phpBB | Besplatan Forum međusobnog pomaganja | Kontakt | Signalizirajte zloupotrebu | Napravi bezplatan blog